Igra memorije za decu: kako prilagoditi broj kartica i težinu Leave a comment

Igru memorije za decu najlakše prilagodite tako što ne menjate njen osnovni cilj, već količinu informacija koju dete treba da prati. Ako set ima mnogo kartica ili polja, za početak koristite manji broj parova, a zatim postepeno dodajte nove kada igra postane previše laka. Tako ista igra može da bude kratka i pregledna, ali i znatno zahtevnija.

Važno je da težinu igre ne mešate sa deklarisanim uzrastom proizvoda. Ako je konkretan set označen, na primer, kao 3+, pojednostavljivanje pravila ne znači da je proizvod namenjen mlađem detetu. Deklarisani uzrast i upozorenja uvek proverite za baš taj model.

Ako tek birate set, možete pogledati Toyz kategoriju Društvene igre, a zatim otvoriti svaki proizvod koji vas zanima i proveriti njegov stvarni sadržaj i uputstvo.

Prvo razlikujte uzrast, broj elemenata i težinu igre

Kod igre memorije postoje tri odvojene stvari koje roditelji često spoje u jednu: deklarisani uzrast, broj elemenata u kompletu i nivo težine konkretne partije.

• Deklarisani uzrast je podatak vezan za konkretan proizvod i njega ne treba procenjivati samo po slici ili vrsti igre.
• Broj elemenata govori koliko kartica, poklopčića, tabli ili drugih delova komplet stvarno sadrži.
• Težina partije može da zavisi od toga koliko tih elemenata koristite odjednom, koliko su slične ilustracije i koliko igrača učestvuje.

Zato set sa mnogo elemenata ne mora u svakoj partiji da bude postavljen u punom obimu. Ako uputstvo konkretnog proizvoda dozvoljava izbor manjeg broja parova ili podloga, možete početi jednostavnije i povećavati izazov postepeno.

Kako prilagoditi klasičnu igru memorije sa karticama

Počnite sa manjim brojem parova

Kada komplet sadrži veliki broj kartica, kućna varijanta može da počne sa četiri do šest parova. To nije univerzalna preporuka proizvođača niti granica po uzrastu, već praktičan način da proverite da li je raspored detetu pregledan.

Ako dete bez većeg napora pronalazi parove, u sledećoj partiji dodajte još dva para. Ako se brzo izgubi u rasporedu, vratite se na manji broj. Mnogo je korisnije menjati jednu stvar po partiji nego odjednom povećati broj kartica, ubrzati tempo i dodati nova pravila.

Držite raspored urednim

Kartice rasporedite u jasne redove umesto nasumično po celom stolu. Tako igrač lakše pamti položaj: na primer, „drugi red, treća kartica“ umesto neodređenog mesta u gomili. Kada taj raspored postane lak, tek tada možete promeniti broj kartica ili način postavljanja.

Dogovorite pravilo poteza pre početka

U klasičnoj varijanti igrači otvaraju po dve kartice i pokušavaju da pronađu par. Ako pravite kućnu varijantu, unapred se dogovorite šta se dešava kada neko pronađe par: da li igra ponovo ili potez prelazi sledećem igraču. Najvažnije je da pravilo bude isto za sve tokom cele partije.

Solo, dvoje ili mala grupa: ista igra ne izgleda isto

Format	Kako postaviti igru	Praktičan cilj
Jedno dete	Manji broj parova i bez žurbe	Pronaći sve parove uz što manje nepotrebnih otvaranja
Dvoje	Naizmenični potezi	Pamtiti i svoje i protivnikove otvorene kartice
Tri ili više igrača	Jasan redosled poteza	Da svi dobiju jednak i pregledan tok igre
Mešovita grupa	Manji zajednički raspored	Da težina ostane prihvatljiva svim učesnicima koji ispunjavaju deklarisani uzrast seta

Kod većeg broja igrača brzina ne mora da bude glavni izazov. Bolje je da se potezi smenjuju jasno, bez istovremenog posezanja za karticama ili delovima. Tako igra ostaje pregledna i lakše se pamti šta je prethodno otvoreno.

Dva Toyz primera pokazuju zašto format seta menja način igre

Nisu sve igre memorije klasičan špil kartica. Zbog toga pravila jednog proizvoda ne treba automatski prenositi na drugi.

Viga igra memorije: tabla, poklopčići i podloge

Za Viga igru memorije Toyz navodi drvenu podlogu sa 16 otvora, 16 poklopčića i 10 podloga različitih nivoa težine. Za konkretan proizvod je naveden uzrast 3+, a mere 31 × 31 × 4 cm predstavljene su kao dimenzije pakovanja.

Ovaj format se zato ne prilagođava na isti način kao špil od desetina zasebnih kartica. Praktičnije je da koristite podloge i poklopčiće onako kako je predviđeno, a nivo izazova menjate izborom odgovarajuće podloge i tempom igre, u skladu sa uputstvom seta.

Igra memorije – osećanja: veliki broj kartica, ali ne samo prosti parovi

Drugi primer je Toyz Igra memorije – osećanja. Javni opis navodi 80 kartica u boji, četiri kartice za svako od 20 različitih osećanja i po dva različita lica koja prikazuju isto osećanje. U kompletu je i uputstvo, a naveden je uzrast 3+.

To je dobar primer zašto nije dovoljno samo prebrojati kartice i pretpostaviti da set čini 40 identičnih parova. Kod tematskih igara prvo pročitajte pravilo baš tog kompleta, pa tek onda pravite jednostavniju kućnu postavku ako uputstvo to dopušta.

Dostupnost konkretnih proizvoda može da se promeni, zato stanje zaliha proverite na njihovim stranicama kada budete gledali ponudu.

Kako povećavati težinu bez pravljenja haosa

Kada dete savlada trenutni nivo, povećavajte samo jedan element. Dobar redosled može da bude:

1. dodajte još jedan ili dva para;
2. zadržite isti broj parova, ali promenite njihov raspored;
3. pređite na ilustracije koje su međusobno sličnije ako ih konkretan set sadrži;
4. igrajte u dvoje ili maloj grupi, gde treba pratiti i tuđe poteze;
5. tek zatim uvedite dodatni kućni izazov, poput cilja da se partija završi u određenom broju poteza.

Ako dete počne nasumično da otvara kartice bez pokušaja da pamti položaje, to je dobar signal da je raspored možda postao prevelik. Smanjite broj parova i vratite jasnu strukturu umesto da dodatno ubrzavate igru.

Kako igrati kada su deca različitog uzrasta

Prvi filter je uvek deklarisani uzrast konkretnog proizvoda: svi učesnici treba da ispunjavaju njegova ograničenja i upozorenja. Tek posle toga prilagođavajte težinu partije.

Za mešovitu grupu obično je jednostavnije da svi igraju sa manjim zajedničkim rasporedom nego da mlađe dete dobije potpuno druga pravila. Starijem igraču izazov može da bude da prati više prethodnih poteza i da ne dobija dodatne verbalne tragove, dok osnovni redosled ostaje isti za sve.

Ako vam je važniji izbor potpuno nove igre nego prilagođavanje postojećeg seta, koristan je i Toyz vodič kako izabrati društvenu igru za porodicu, gde su objašnjeni broj igrača, uzrast, trajanje, jezik i složenost pravila.

Brza provera pre svake partije

• Pročitajte uputstvo konkretnog seta i proverite deklarisani uzrast.
• Prebrojite glavne delove pre i posle igre.
• Za početak izaberite broj parova ili nivo koji je pregledan.
• Dogovorite redosled poteza pre prvog otvaranja.
• Postavite igru na ravnu, čistu površinu sa dovoljno mesta.
• Ako je neki deo oštećen ili nedostaje, ne improvizujte zamenu koja menja konstrukciju igračke.

Ako želite da pogledate i druge edukativne formate, Toyz ima i kategoriju Edukativne igračke, puzle, bojanke. Kao i kod memorije, podatke o uzrastu, sadržaju i dimenzijama proveravajte na stranici baš onog proizvoda koji razmatrate.

Najčešća pitanja

Sa koliko parova treba početi?

Ne postoji jedan broj koji odgovara svakom detetu i svakom setu. Za kućnu varijantu možete početi sa manjim rasporedom, na primer četiri do šest parova, pa dodavati po jedan ili dva para kada igra postane laka. To nije zamena za deklarisani uzrast proizvoda.

Da li treba odmah koristiti sve kartice iz kompleta?

Ne nužno. Prvo proverite uputstvo konkretnog proizvoda. Kod klasičnog seta koji dozvoljava izbor parova možete koristiti manji broj, ali kod posebnih tabli ili tematskih kompleta pravilo može biti drugačije.

Da li oznaka 3+ znači da će svako dete od tri godine imati isti nivo težine?

Ne. Oznaku uzrasta treba poštovati kao podatak konkretnog proizvoda, ali ona ne znači da će svaka partija biti jednako laka svakom detetu. Težinu možete prilagoditi samo unutar načina korišćenja koji je predviđen za taj set.

Kako da igra ne traje predugo?

Smanjite broj parova ili unapred dogovorite kraću partiju. Bolje je završiti preglednu rundu dok je igra još zanimljiva nego povećavati raspored samo zato što komplet sadrži mnogo elemenata.

Zaključak

Igra memorije za decu postaje mnogo fleksibilnija kada težinu menjate postepeno: prvo broj parova ili nivo podloge, zatim raspored, broj igrača i tek na kraju dodatne kućne izazove. Najvažnije je da razlikujete težinu partije od deklarisanog uzrasta i da pravila prilagođavate stvarnom formatu konkretnog seta, a ne da osobine jednog modela prenosite na drugi.