Igre sa frizbijem za decu: od prvog bacanja do mini-poligona Leave a comment
Igre sa frizbijem za decu najlakše je započeti kratkim dodavanjima, a zatim postepeno uvesti mete, različite udaljenosti i mali poligon. Nije potrebno da dete odmah baca daleko. Mnogo je korisnije da disk leti kontrolisano i da pravilo svake igre može da se objasni u jednoj rečenici.
Za početak su dovoljni frizbi, otvoren travnat prostor i nekoliko bezbednih oznaka za linije ili mete. U nastavku je plan koji možete prilagoditi broju igrača, raspoloživom prostoru i tome koliko dete već poznaje bacanje i hvatanje.
Kako pripremiti prostor za igru sa frizbijem
Izaberite ravnu, preglednu površinu bez vozila, prozora, ograde sa oštrim delovima i drugih grupa ljudi na putanji diska. Trava je praktična jer jasno možete da obeležite početne tačke, a disk se lakše uočava kada padne.
- Odredite pravac bacanja. Svi pokušaji idu u istom smeru, a igrači koji čekaju stoje iza linije bacača.
- Počnite sa malim razmakom. Razdaljinu povećajte tek kada većina dodavanja stiže približno do partnera ili mete.
- Dogovorite znak za skupljanje diska. Niko ne trči napred dok je drugi igrač spreman da baci.
- Prekinite igru ako prostor postane prometan. Preselite poligon ili sačekajte da putanja ponovo bude slobodna.
Pre korišćenja uvek proverite deklaraciju i uputstvo konkretnog proizvoda. Na Toyz stranici za Frizbi – Frozen naveden je prečnik od 22 cm. Taj podatak važi samo za taj model; uzrast, upozorenja i trenutnu dostupnost proveravaju se na deklaraciji i stranici baš tog proizvoda.
Prvo bacanje: jednostavan početak bez takmičenja
Za osnovno bacanje dete može da drži disk palcem odozgo, a ostalim prstima odozdo. Stanite bočno u odnosu na cilj i pokušajte miran zamah iz podlaktice i ručnog zgloba. Cilj prvih pokušaja nije velika udaljenost, već let koji partner može da prati.
Kod hvatanja je lakše krenuti tako što partner baca približno u visinu trupa. Ruke se približavaju disku sa obe strane, a ako disk padne, pokušaj se jednostavno ponavlja. Nemojte pretvarati svaki neuspešan pokušaj u ispravku tehnike: jedna kratka sugestija po krugu obično je dovoljna da igra ostane zanimljiva.
7 igara sa frizbijem, od lakše ka zahtevnijoj
1. Deset mirnih dodavanja
Dva igrača stanu na mali razmak i pokušavaju da naprave deset uzastopnih dodavanja. Ako disk padne, brojanje kreće ponovo od nule ili od poslednjeg zajedničkog rekorda. Za lakšu verziju hvatanje nije obavezno: poen se računa ako disk padne unutar jednog koraka od partnera.
Kada deset dodavanja postane lako, pomerite samo jednog igrača za korak unazad. Tako se udaljenost menja postepeno, bez iznenadnog prelaska na prejaka bacanja.
2. Prolaz kroz kapiju
Postavite dve mekane oznake na travu tako da naprave kapiju širine oko dva velika koraka. Igrači osvajaju poen kada frizbi prođe između oznaka, bez obzira na to da li je uhvaćen. Posle tri uspeha suzite kapiju ili se odmaknite za jedan korak.
Za igru u timu, jedan igrač baca, drugi stoji iza kapije i vraća disk, a treći beleži rezultat. Posle pet bacanja zamenite uloge.
3. Ostrva za sletanje
Napravite tri zone na travi pomoću obruča, kanapa položenog na tlo ili kredom na dozvoljenoj podlozi. Najbliža zona vredi jedan poen, srednja dva, a najudaljenija tri. Disk treba da se zaustavi unutar zone; nije potrebno da ga neko hvata.
Ova varijanta je dobra kada samo jedno dete želi da baca. Umesto poređenja sa drugima, zapišite lični rezultat iz pet pokušaja i pokušajte da ga ponovite ili popravite u sledećem krugu.
4. Lestvica udaljenosti
Obeležite tri linije bacanja: početnu, srednju i izazovnu. Igrač kreće sa najbliže. Posle dva kontrolisana bacanja do partnera ili mete prelazi na sledeću liniju. Ako dva puta zaredom promaši čitavu zonu, vraća se jednu liniju bliže.
Važno je da udaljenost ne bude nagrada sama po sebi. Pobednik može biti igrač koji završi lestvicu sa najmanje ponovljenih pokušaja, pa preciznost ostaje važnija od snage.
5. Frizbi relej
Podelite igrače u dva mala tima. Svaki tim ima dve tačke između kojih prenosi frizbi dodavanjem. Igrač ne trči sa diskom; posle hvatanja staje, okreće se ka sledećem saigraču i dodaje. Ako disk padne, igra se nastavlja sa mesta pada.
Za manju grupu napravite jedan zajednički tim i merite vreme potrebno da disk prođe kroz sve ruke. Sledeći cilj je da ponovite stazu uz manje padova, a ne nužno brže.
6. Mini-poligon sa tri zadatka
Spojite tri kratke stanice:
- bacanje kroz široku kapiju;
- sletanje u veliku ciljnu zonu;
- dodavanje partneru sa obeležene linije.
Svaka uspešno završena stanica donosi jedan pečat, crticu ili kamenčić u zajedničku kutiju. Poligon je završen kada grupa sakupi dogovoreni broj oznaka. Ako je stanica preteška, proširite metu ili približite liniju umesto da dete ponavlja isti neuspešan pokušaj bez promene.
7. Porodični teren sa „rupama“
Izaberite četiri bezbedna cilja na otvorenom prostoru: obruč na zemlji, označeno stablo koje se ne gađa direktno, deo travnjaka ili kapiju od dve oznake. Igrači redom bacaju od početne tačke i broje koliko im je pokušaja potrebno da disk stigne u ciljnu zonu. Zatim prelaze na sledeći cilj.
Pre početka definišite granice terena i putanju između stanica, tako da nijedno bacanje ne prelazi preko staze, klupe ili prostora gde prolaze drugi ljudi. Za kraću partiju odigrajte dve stanice; za dužu dodajte nove mete tek kada prethodne dobro funkcionišu.
Kako prilagoditi igru broju dece i prostoru
| Situacija | Najpraktičniji izbor | Jednostavno prilagođavanje |
|---|---|---|
| Jedno dete i odrasli | Mirna dodavanja i lestvica udaljenosti | Odrasli vraća disk sa istog mesta |
| Dvoje dece | Kapija i ostrva za sletanje | Naizmenično bacanje i beleženje poena |
| Tri do šest igrača | Relej i mini-poligon | Kratke runde i česta zamena uloga |
| Mali prostor | Široka kapija sa kratke distance | Bez snažnih bacanja i bez trčanja u putanji |
| Veći park ili dvorište | Porodični teren sa više stanica | Jasne granice i zajednički smer bacanja |
Najčešće greške koje brzo pokvare igru
- Prevelika početna udaljenost. Ako disk stalno pada između igrača, približite se pre nego što menjate tehniku.
- Svi kreću po disk istovremeno. Uvedite pravilo da se disk skuplja tek kada bacač završi i da znak.
- Takmičenje počinje prerano. Prvi krug odigrajte bez rezultata, kako bi svi razumeli prostor i pravilo.
- Jedno pravilo za sve. Različite početne linije mogu učiniti isti zadatak podjednako zanimljivim za igrače sa različitim iskustvom.
- Previše stanica. Tri dobra zadatka obično su bolja od dugog poligona koji zahteva mnogo objašnjavanja.
Kako izabrati frizbi i povezane igre na otvorenom
Za ovu vrstu aktivnosti važni su proizvod koji odgovara nameni, dovoljno slobodnog prostora i jasno uputstvo. Aktuelne modele možete pregledati u Toyz kategoriji Za plažu, a podatke o dimenzijama, uzrastu i upozorenjima proveravajte na svakoj pojedinačnoj stranici i deklaraciji.
Ako tek uređujete prostor za različite aktivnosti, koristan je i vodič kako izabrati igračke za dvorište, koji objašnjava kako da proverite slobodnu zonu, podlogu, montažu i odlaganje.
FAQ: igre sa frizbijem za decu
Koliko prostora je potrebno za početak?
Nije potrebna velika udaljenost. Počnite sa nekoliko koraka između igrača i povećavajte razmak samo kada bacanja postanu kontrolisana. Važnije je da putanja bude potpuno slobodna nego da teren bude dugačak.
Šta ako dete ne uspeva da uhvati frizbi?
Prvo igrajte zadatke u kojima je dovoljno da disk prođe kroz kapiju ili sleti u zonu. Hvatanje uvedite kasnije, sa kratke udaljenosti i bacanjem približno u visinu trupa.
Može li jedno dete da se igra frizbijem?
Može. Ostrva za sletanje, kapija, lestvica udaljenosti i mini-poligon mogu da se igraju pojedinačno uz lični rezultat ili zajednički cilj sa odraslim koji postavlja zadatke.
Kako završiti igru bez rasprave oko pobednika?
Koristite zajednički cilj: određeni broj uspešnih dodavanja, sakupljenih oznaka ili završene stanice poligona. Tako poslednji krug ima jasan kraj i kada se rezultati igrača razlikuju.
